Should I stay or should I go (kada je trenutak za karijernu promenu i zašto ne sad jer moram da…)

Nekako sam kroz sve ove godine interakcija sa ljudima o tome šta je posao za njih nailazio na dve grupe ljudi.

Prva grupa su ljudi koji su mi govorili da je posao za njih čista transakcija i da im od posla ne treba ništa više no zarade koja im zadovoljava određeni životni standard.

Druga grupa ljudi su oni koji od posla imaju malo veća očekivanja od ovoga što je navela prva grupa ljudi. Uglavnom se traži neki smisao u poslu koji se obavlja, težnja za nekim napredovanjem (svejedno dal je to karijerno poziciono ili recimo tehničko) i neki smisleni odnosi na poslu.

Ja sam stvarno imao neke periode kada nešto nisam puno napredovao, ali tad sam se osećao „fosilizovano“ a opet bilo je tu trenutaka kada je bilo toga novog da je to bilo toliko haotično da „nisam znao gde udaram“ a opet bilo je normale. No znao sam da mi „fosilizacija“ ne leži…čak i kad sam ja za nju bio odgovoran.

Opet nekako sa svakog posla ostao sam bogatiji bar za jednog prijatelja a negde i više… i neke sjajne drugare sa kojima se i dan danas vidim… i neke ljude koji su bili samo kolege i koje rado vidim…i tu i tamo poneku osobu koju mi je ok da niti vidim niti čujem (vice versa probably).

Iako novac smatram bitnim instrumentom za život, nisam još u svojoj glavi našao cifru gde bih potrebu za razvojem, ljudskim odnosima i smislom zamenio za posao koji je dobro plaćen ali ništa nema od toga. Ako bih i našao cifru sumnjam da bi iko to hteo da plati.

Ono što me je povuklo da napišem tekst i blog su priče ljudi koji su godinama na istom poslu u istoj kompaniji, gde se ne osećaju vrednovano, gde ne osećaju da se razvijaju…

Da se razumemo niko ne kaže…super mi je što mi je grozno.

Svi imaju jednu te istu kratku rečenicu praćenu rekao bih šablonskim nastavcima

„Ne sada jer moram prvo“ – da sačekam da se stabilizuje kriza na tržištu

„Ne sada jer moram prvo“ – da otplatim kola, samo što smo ih uzeli, ne mogu nižu zaradu

„Ne sada jer moram prvo“ – da rešimo dal ćemo da kupujemo stan

„Ne sada jer moram prvo“ – da sredim cv (omiljena mi)

„Ne sada jer moram prvo“ – da renoviram stan ne mogu da idem na intervjue i bakćem se sa radnicimama

Ako imate porodicu i donosite „hleb na sto“ i za druge članove…pa sigurno je da ćete neke šitove (stara srpska reč za sran&e) na poslu trpeti drugačuje od nekog ko je odgovoran samo za sebe.

Pitanje je samo koji je trenutak kada šit prestane da smrdi i postane sastavni deo vašeg poslovmog života pa se prenese na privatni i kako se spram toga vi osećate.

Utiče li to na odnos sa decom, partnerom, prijateljima porodicom? Jeste li iscpljeni? Možda kratkog fitilja? Jeste li propustili neko slavlje ili izlazak gde su se svi dobro proveli jer ste bili umorni?

Nekada malo „proveriti“ sebe jer možda je deo stvari do vas (budite uvereni da deo jeste). Možda taj posao i nije toliko loš za vas u ovom trenutku…možda je čak i ok ako promenite perspektivu iz koje gledate (been there done that)… ali ako ste sigurni ali baš sigurni da nije za vas…



Pitanje koje se po meni nameće…za 20 ili 30 godina…

– dal će mi biti ok da sam se tolike godine svaki dan osećao/la tako i tako spram (ne)kvalittnog posla koji radim?

– dal će mi biti ok da sam se tolike godine tako i tako se osećao/la spram toga kako sam smatrao/la da sam (ne)vrednovan/a?

– Dal će mi biti ok da sam se tolike godine tako i tako osećao/la spram… (ma dodajte sami)

Uglavnom tu ide rečenica iz naših filmova „Gde mi i kako prođe život?“.

Nije poenta promeniti samo posao… jer možete promeniti posao „iz revolta“ i da se osećate još gore još gore. Mislim da je poenta znati zašto menjate ako menjate, zašto se ne usuđujete da napravite prvi korak već toliko dugo i kako postaviti cilj za karijerno napredovanje da imate utisak da se u nekom trenutku kocke same slažu…

Mozak nam nekad kaže da nešto ne možemo…a logike nigde u tome. Što bi reko moj kolega sa NLP-a Dušan „U kom tačno to zakonu piše da ne mogu…jel piše…ne piše“

Niko ne kaže da je lako početi… ali niko ne kaže ni ne može dok se proba..a onda uglavnom može.

O tome šta „nas tera“ napred ali i ograničava pa nas „nesvesno tera“ da sedimo i mirišemo isti šit, a onda se pozabavimo i ciljevima… na treningu Retrospektive komunikacije.

Da napravimo Retrospektivu i neki dobar plan

Za IT zajednicu – 17,18 i 20 maj

poslovni trening (za sve ostale) – 14,15 i 17 jun

Prijava za treninge na mladensvabic.com/treninzi